 |
|||||
 |
       |
||||
GRAÐA
Za rad na projektu Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici izabrane su klasične štampane deseteračke zbirke objavljene do kraja prve decenije XX veka na srpskohrvatskom govornom području koje fizički pokriva današnje države: Hrvatsku, Federaciju Bosne i Hercegovine sa Republikom Srpskom, i Srbiju i Crnu Goru. Vremensko ograničenje na prvu deceniju XX veka je načelne prirode, a cilj mu je da se građa zadrži u klasičnim okvirima zacrtanim usponom i padom romantičarske ideje o “plemenitom divljaku” koja je inicirala najveći i najplodniji sakupljački rad u istoriji svetske književnosti. Time se izvan okvira posmatranja ostavljaju dekadentne i slabovredne pesme poznog nastanka, ali – na žalost – i pesme iz starijih zbirki čija vrednost i značaj ne podležu sumnji. Ovde se konkretno misli na Erlangenski rukopis i bugarštice iz Bogišićeve zbirke: prva zbirka je izostavljena zato što rasprava oko njene ortografije još uvek nije završena, a u originalnoj grafiji bilo bi neprihvatljivo koristiti je za ove svrhe; druga je isključena iz ovog izbora zato što su u njoj pesme dugoga stiha, tzv. bugarštice, a u raspravu su uvedene samo deseteračke epske pesme. Ako bi se činio ustupak u slučaju dugog stiha (12, 14 do 17), onda ne bi bilo opravdanja da se iz izbora isključe osmeračke (naročito crnogorske) epske pesme, a tada bi se građa od samo neujednačene preokrenula u već haotičnu i ne bi više bila solidna osnova za izvođenje merodavnih zaključaka. Svako ozbiljnije bavljenje epikom treba, međutim, osnažiti komparativnim pregledom ovih dveju zbirki, što se i na ovom mestu preporučuje.
U tekstu se umesto punog naslova zbirki koriste njihove skraćenice, odnosno šifre. Za svaku pojedinu zbirku te su skraćenice date i na početku spiska (kao zaglavlje), i uz svaki tom ponaosob (u okviru bibliografskog podatka). U rad je uzeta 21 zbirka sa ukupno 1258 pesama.
Pesme su prenete onako kako su u zbirkama nađene, što znači sa originalnim pravopisom koji se najčešće ne poklapa sa današnjim (Turski, Crna gora itd.). Uz njih nisu preneti prateći komentari priređivača i aparat koji obično ide uz zbirke ovog kvaliteta (između ostalog, i zbog delikatnih pitanja autorskih prava koja u našoj izdavačkoj praksi još nisu razjašnjena). Cilj ovog projekta bio je da pesme posluže lakšem snalaženju u materijalu koji se prikazuje - za više od toga, korisnik se upućuje na izdanja iz kojih su pesme preuzete.
Vuk II-IV
Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Вук II)
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Вук III)
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Вук IV)
Vuk VI-IX
Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Вук VI)
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Вук VII)
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Вук VIII)
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Вук IX)
SANU II-IV
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке насјатрије, књига друга, Београд, 1974. (САНУ II)
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (САНУ III)
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (САНУ IV)
SM
Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (СМ) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]
MH I-IX
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I)
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II)
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III)
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV)
I/5. Junačke pjesme (uskočke i hajdučke pjesme), knjiga osma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1939. (MH VIII)
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX)
KH I - III
Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I)
Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II)
Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III)
EH
Muslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH)
| Copyright © 2010 | Kilmulis design | ||||