kadija (kādï) - arapski izraz za sudiju, u upotrebi i u Osmanskom Carstvu. Kadija je, pored vršenja sudske dužnosti, imao i široka upravna ovlašćenja na teritoriji pod svojom jurisdikcijom. Takva oblast zvala se kadiluk ili kaza. Jedan sandžak  bio je podeljen na nekoliko kadiluka, koji su, opet, obuhvatali po nekoliko nahija. Broj kadiluka u sandžaku zavisio je od gustine naseljenosti muslimana. Ako je bilo malo muslimana, kao u počecima turske uprave u mnogim krajevima na Balkanu, moglo se desiti da se teritorija kadiluka poklapa sa teritorijom sandžaka. Kadiluk je mogao da obuhvata po nekoliko nahija iz dva susedna sandžaka.

Kadija je bio postavljan neposredno iz Carigrada i delovao je nezavisno od sandžak-bega.  Kadija je morao da pomaže pri ubiranju dažbina, da nadgleda carinu, vođenje rudnika i upravu nad drugim carskim prihodima, da kontroliše cene kao i da sprovodi zapovesti što su stizale sa Porte. Sudio je prema islamskom verskom zakonu (šerijatu) i prema osmanskom kanunu, tj. sultanskim ukazima sa zakonskom snagom. Kanun je dopunjavan običajnim pravom i ponekom pravnom ustanovom pokorenog naroda, u onoj meri u kojoj se to ne bi suprotstavljalo šerijatu. Tako je gotovo u potpunosti preuzet nekadašnji srpski rudarski statut i mnogi zakonski propisi o vlaškoj organizaciji, lokalnoj upravi i ponekim dažbinama. U međusobnim poslovima i sporovima hrišćani nisu bili obavezni da se obraćaju kadiji ukoliko se proces nije ticao nekog muslimana ili državnih interesa. Kadija je vodio svoju knjigu protokola (sidžil) u koju je upisivao sve svoje odluke, kao i naredbe koje su mu stizale sa Porte. Dokument koji je izdavao strankama nazivao se hudžet. U poslovima mu je pomagao pomoćnik - naib, s pravom da u nekim nahijama samostalno donosi presude.

Kadije su se smenjivale u proseku na svake dve godine, što je činjeno u cilju očuvanja nezavisnosti sudstva. Sredinom XVI v. kadije su bile razvrstane u pet kategorija. Na visoku titulu mule imali su pravo samo pripadnici prve dve kategorije. U srpskim krajevima, samo su kadije u Beogradu i Sarajevu imale titulu mule druge kategorije. Ostale kadije rangirane su prema visini prihoda. Sve do sredine XVI v. kadije su pored prihoda od poreza na ime izdržavanja dobijale i timar sa svim obavezama koje je on nosio.

U rudniku Gluhavici (u Raškoj oblasti) kadija se pominje već 1396, znatno pre nego što je ta oblast konačno pala pod vlast Osmanlija. Njegov zadatak je bio da kontroliše carinu, a potom i da posreduje u mogućim sporovima sa trgovcima iz osmanske države. Verovatno su isti zadatak imale i kadije u Prištini, Zvečanu i Trepči 1421, kada su ti gradovi još uvek pripadali Despotovini.

 (ЛССВ s.v.)